Халил и Јања Бунића Бана (Сарајево) 0001    Гради цркву од Бунића бане 0002    Од мермера и од коситера, 0003    Гради цркву четири године; 0004    Па кад бане начинио цркву, 0005    Извјешо је крсте и иконе 0006    А помето ђаке и попове, 0007    Кад помета ђаке и попове, 0008    Тад’ бан сједе у златној шћемлији, 0009    Па прихвати дивит и калема 0010    И хартије књиге без јазије; 0011    Пише бане књиге племените, 0012    Једну спреми Сењу каурскоме 0013    А на руке Сењанин Ивану, 0014    Е ’вако му бане бесједио: 0015    »Да ми Иве до Бунића сиђеш, 0016    Јер сам цркву добру направио 0017    Од мермера и од коситера, 0018    Градио је четири године, 0019    Извјешо сам крсте и иконе. 0020    Помето сам ђаке и попове. 0021    Да ми Иве до Бунића сиђеш, 0022    Да поведеш четрест дјевојака, 0023    Све сестара каурских сердара!« 0024    Ту опреми, другу прихватио, 0025    Другу спрема у росно Приморје, 0026    А на руке Приморцу Алекси: 0027    »Да ми сиђеш до мога Бунића, 0028    Добру ли сам цркву направио, 0029    Поведи ми четрест дјевојака, 0030    Честитати цркву намастира!« 0031    Ту опреми, трећу прихватио, 0032    Спрема књигу Филип Маџарину 0033    И Филипа сазва до Бунића, 0034    Да поведе четрест дјевојака, 0035    Честитати цркву намастира; 0036    Па опреми књиге племените. 0037    Мало вр’јеме за тијем не било, 0038    Једно јутро бане подрани, 0039    Гора јекну – вјетра не имаде, 0040    Док им дође Сењанин Иване, 0041    И та сила до Бунића сиђе, 0042    Каури се у цркву сложише, 0043    А дјевојке у башчу зелену. 0044    Мало вр’јеме за тијем не било, 0045    Док им дође Приморац Алекса, 0046    И он четрест води дјевојака, 0047    Каури се у цркву сложише, 0048    А Латинке у башчу зелену – 0049    И та сила до Бунића сиђе. 0050    Мало вр’јеме а дуго не било, 0051    Ето Филип Маџарине дође, 0052    Каури се у цркву сложише, 0053    А дјевојке у башчу зелену. 0054    Опази их бјелогрла Јања; 0055    Кад опази своје другарице, 0056    Нагизда се што год боље море, 0057    На се удри што год више море: 0058    Једна глава, а три истифана, 0059    Па по глави гору подигнула 0060    Од деслука и од ђаволука, 0061    А у гору зв’јерку напушћала 0062    И соколе метнула пандуре, 0063    Све пандури аге Крајишници 0064    С мушкетима и бајунетима, 0065    Буљук-баша дијете Халиле, 0066    Да јој зв’ерку по планини чува.- 0067    Једне уши, четвере менђуши, 0068    Једно грло, три дробна ђердана: 0069    Први ђердан црвена мерџана, 0070    То не бјеше ружно погледати – 0071    Грло б’јело, црвени мерџани; 0072    Други ђердан бијела бисера, 0073    Ни то ружно није погледати – 0074    Бисер био а дојци бијели, 0075    Тај је ђердан пао по дојцима. 0076    Трећи ђердан жутијех дуката, 0077    Ни то ружно није погледати, 0078    Тај је ђердан ниско отпустила, 0079    Тај је ђердан прешо преко паса, 0080    Насред тога дукат фундуклија, 0081    Све јој злато о злато куцука; 0082    Па обукла три златна кавада, 0083    Два од дибе, трећи од кадифе, 0084    Па обукла три добра фистана, 0085    Један црвен од црвене свиле, 0086    Други жути до папуче жуте, 0087    До папуче, господске обуће, 0088    Трећи мави, што бећере мами, 0089    Опасала три ћемер-кушака, 0090    Два од срме а трећи од злата, 0091    Па крајеве ниско отпустила, 0092    На крајима она начинила 0093    Од деслука и од ђаволука, 0094    С једну страну птицу препелицу, 0095    С другу страну сивога сокола; 0096    Често соко рашепути крила, 0097    Да ухвати птицу препелицу. 0098    Пође Јања у башчу зелену, 0099    А за њоме четири робиње, 0100    Што јој скуте носе од кавада, 0101    А кад дође у башчу зелену, 0102    Кад опази своје другарице, 0103    Па се с њима у лице ижљуби, 0104    Е ’вако им Јања бесједила: 0105    »Чујете ли моје другарице? 0106    Ми се сада младе састануле, 0107    Ево сада, па више никада! 0108    Дајте младе, да се послушамо, 0109    Свака жуту маџарију дајте, 0110    Ја ћу сама двјеста маџарија 0111    У срмали јаглук завезати, 0112    Да ја иђем у цркву бијелу, 0113    Да се ћаки по крилу превијем, 0114    Нек нам изун даде и бесједу, 0115    Да пишемо књигу на Крајину, 0116    А на руке сердар Мустаф-аги, 0117    Да нам спрема брата и ђогата 0118    И Османа бајрактара свога, 0119    Да видимо, какови су Турци, 0120    Да с’ и тога чуда нагледамо.« 0121    Дугарицам’ врло мило било, 0122    Свака даде жуту маџарију, 0123    Сама Јања двјеста маџарија 0124    У срмали јаглук завезала. 0125    Скочи Јања на ноге лагане, 0126    А за њоме четири робиње, 0127    Што јој скуте носе од кавада, 0128    Дође, прође у цркву бијелу, 0129    Па се ћаки по крилу превија, 0130    Е ’вако је ћаки бесједила: 0131    »Јао мени! Мој премили ћако, 0132    Моле ти се моје другарице, 0133    Свака жуту маждарију дала, 0134    Ја сам сама двјеста маџарија, 0135    По мени су оне опремиле, 0136    Ево ћако, меканих дуката, 0137    Да нам изун дадеш и бесједу, 0138    Да пишемо књигу шаровиту, 0139    Да спремамо на турску Крајину, 0140    А на руке сердар Мустаф-аги, 0141    Нек нам брата спреми и ђогата 0142    И Османа бајрактара свога, 0143    Да с’ и тога чуда нагледамо. 0144    Ми се сада младе састануле, 0145    Ево сада, па више никада; 0146    Моле ти се моје другарице, 0147    Мени каже Гавранова Митра: 0148    »»Госпојица, бјелогрла Јањо, 0149    Што милујеш Дужевић Михајла? 0150    Да ти Турке видиш Крајишнике, 0151    Па да видиш сокола Халила, 0152    Намах би те ухватила зима; 0153    И његова Танковић Османа, 0154    Тресла би те трољетна грозница – 0155    И њихова Нука бајрактара, 0156    Одмах би те забојела глава.«« 0157    Њојзи рече од Бунића бане. 0158    »Кћери моја, бјелогрла Јањо! 0159    Још ти хиле не знаш у Турака, 0160    Три ће доћи до Бунића мога, 0161    Три стотине до зелена луга, 0162    Па ће мене с главом саставити.« 0163    Туд’јер бјеше Сењанин Иване, 0164    А вели му Сењанин Иване: 0165    »Копилане, од Бунића бане! 0166    Што се бојиш троје копилади, 0167    Кол’ко има у години дана, 0168    Пушка моја пуца по планини, 0169    Све ја Турке бијем Крајишнике; 0170    Пуно Турак’ на Крајини нема.« 0171    Ражљути се од Бунића бане 0172    Сада на свог’ Сењанин Ивана, 0173    Гдје му Иван рече лакрдију, 0174    Е ’вако је Јањи бесједио; 0175    »Пиши Јањо књигу на Крајину, 0176    Ја ћу теби дати књигоношу, 0177    Узми, Јањо, жуте маџарије.« 0178    Опет Јања узе маџарије, 0179    Скочи Јања на ноге лагане, 0180    А за њоме четири робиње, 0181    Опет скуте носе од кавада. 0182    Дође, прође у башчу зелену, 0183    Она виче своје другарице, 0184    Најнапријед Гавранову Митру, 0185    И довика џинџали Анђушу: 0186    »Ћако нам је изун поклонио.« 0187    Опет вели бјелогрла Јања: 0188    »Друго моја, Гавранова Митро! 0189    Је л’ истина, што ти мени кажеш?« 0190    Њојзи вели Гавранова Митра: 0191    »Јесте госпо, господства ми твога! 0192    Када дође дијете Халиле, 0193    Па кад видиш сокола Халила, 0194    Намах ће те прихватити зима; 0195    И сестрића Арнаутовића, 0196    Љепоте му на инсану нема; 0197    И његова Танковић Османа – 0198    И њихова Нука бајрактара, 0199    Одмах ће те забојети глава, 0200    Не ћеш знати, куда ћеш ходити, 0201    Нит ћеш знати, ко те је родио.« 0202    Пишу оне књигу шаровиту, 0203    А бане им даде књигоношу. 0204    Оде књига на турску Крајину; 0205    А кад хитра оде књигоноша, 0206    Куд год иђе на Крајину сиђе, 0207    А кад сиђе на турску Крајину, 0208    Право здраво сердаревој кули. 0209    Турцима се бајрам пригодио, 0210    Па прихвати хитар књигоноша, 0211    Па прихвати халку на вратима, 0212    Трехну халком гвозденом капијом, 0213    Док на кули чекма полетјела. 0214    Полетјела чекма од пенџера, 0215    Појави се јадиђар Ајкуна, 0216    Е ’вако му млада бесједила: 0217    »Маџарине грозница те тресла! 0218    Дома нема брата ни једнога, 0219    Турцима се бајрам пригодио, 0220    Отишли су шетат по бајраму.« 0221    А Маџар јој вели са сокака: 0222    »Госпојице, оба ти свијета! 0223    Гдје ћу Турке Крајишнике наћи? 0224    Ја сам главом хитра књигоноша.« 0225    А кад чула Туркиња дјевојка, 0226    Баци њему три дуката жута, 0227    Е ’вако је њему бесједила: 0228    »Куп’ опанке и напиј се пива, 0229    Па ти хајде пољем широкијем 0230    До онога царева бунара, 0231    А кад дођеш цареву бунару, 0232    Окренућеш с десна на лијево 0233    Па ћеш Лици сићи и Врљици, 0234    Е ту су се они састанули, 0235    Отишли су личком Мустај бегу, 0236    Ти се њиха немој уплашити, 0237    Књигоноши завала немаде.« – 0238    Е ’вако јој вели књигоноша: 0239    »Хвала теби, турска госпојице, 0240    Бог ти мио на помоћи био, 0241    А ја одох аге потражити.« 0242    Хитро иђе уз поље широко, 0243    А кад дође цареву бунару, 0244    Он окрену с десна на лијево, 0245    Часом Лици сиђе и Врљици. 0246    А кад дође до бегове куле, 0247    Скупили се турски поглавари, 0248    Име бега има алај-бега, 0249    И дошо је будимски везире 0250    Из Будима, из царева града. 0251    У та доба хитра књигоноша, 0252    Капиџије њега прихватише, 0253    Изведоше на високу кулу, 0254    Књигоноша дође на одају, 0255    Па им рече хитар књигоноша: 0256    »Ја се молим и вама поклањам, 0257    Које вам је сердар Мустаф-ага?« 0258    А они му прстом казиваше: 0259    »Е оно је међу пенџерима!« 0260    Опази га хитар књигоноша, 0261    Па он њему руци приступио, 0262    Пољуби га у скут и у руку, 0263    У руци му књигу оставио – 0264    Иступи се крока неколика. 0265    Узе књигу серадар Мустаф-ага, 0266    Па на књизи печат разломио, 0267    А кад видје, шта му книга каже, 0268    Стрпа књигу себи у џепове. 0269    Ту бијаше дијете Халиле, 0270    Па му рече Халил у одаји: 0271    »Сердар-ага, један царева ага! 0272    Што ти кријеш књигу по џепов’ма? 0273    Ти избаци књигу на одају, 0274    Ако нам је књига од мејдана, 0275    Немој крити нашега јунаштва.« 0276    И вели му бег Мустај бег лички. 0277    »Баци, Мујо, књигу на одају, 0278    Нек сви знамо, што нам књига каже.« 0279    Па он врати хитру књигоношу, 0280    Даде њему четири дуката, 0281    Он избаци књигу на одају. 0282    Учи књигу бег Мустај бег лички, 0283    Па додаде одгојку Халилу, 0284    Изе књигу одгојак Халиле, 0285    Књигу штије, на књигу се смије, 0286    Па додате Танковић Осману, 0287    Узе књигу Танковић Османе, 0288    Књигу штије, на књигу се смије, 0289    Па додаде Нуку бајрактару, 0290    Књигу штије Нуко бајрактаре, 0291    А кад Нуко књигу прегледао, 0292    Одмах Нуко на ноге скочио, 0293    Па он рече туд’јер у одаји: 0294    »На ноге се до два побратима! 0295    Ваља ићи, до Бунића сићи, 0296    Честитати цркву намастира.« 0297    Мујо рече у одаји туд’јер: 0298    »Аја богме, Нуко бајрактаре, 0299    Тол’ко не би ни брата жалио, 0300    Ал ми жао мојега ђогата, 0301    Како Халил до Бунића сиђе, 0302    А на моме крилату ђогату, 0303    Он ће намах кавгу затурити.« 0304    А вели му дијете Халиле: 0305    »Не ћу ага, оба ми свијета, 0306    Ја на миру кавге затурати!« 0307    Опет Мујо не даде ђогата, 0308    Вели њему дијете Халиле: 0309    »Сердар-ага, дирек од Крајине! 0310    Ја ћу ићи, до Бунића сићи, 0311    Ак’ изиђеш у поље широко, 0312    Да у пољу отимаш ђогата, 0313    Жена био, ко те не убио! 0314    Кроз толико вакта и земана 0315    Како смо ми добили ђогата, 0316    Све ти јашеш а ја гледам Мујо; 0317    Ако смо га за благо купили, 0318    У њему је моја половина; 0319    Ако смо га стеклни на мејдану, 0320    Опет моја има половина; 0321    Ако нам је од баба остао, 0322    Опет има моја половина.« 0323    Скочи Халил на ноге лагане, 0324    Па завика грлом јуначкијем: 0325    »На ноге се до два побратима! 0326    Једно побро Нуко бајрактаре, 0327    А друго је Танковић Османе.« 0328    Па скочише до три побратима, 0329    Сваки оде својој танкој кули 0330    Спремати се и опремати се, 0331    Па се стаде Халил опремати. 0332    Он облачи бурунџук кошуљу, 0333    По кошуљи токе и јелеке; 0334    Откуд њему троје токе златне? 0335    То су токе Мандушића Вука; 0336    Кад је Халил мејдан дијелио, 0337    Њему скине токе и јелеке. 0338    Па обуче кадифли чакшире, 0339    Све по њима крсти и маити, 0340    На њима су копче ажделије, 0341    По копчама изведене гује, 0342    Кроз џепове промолиле главе, 0343    У зуб’ма им алмаз каменови, 0344    Све из њиха бију пламенови, 0345    Што се ноћи види путовати 0346    У по ноћи, кано у по дана. 0347    Па обуче кадифли доламу; 0348    Откуд њему копче и чакшире? 0349    И још откуд кадифли долама? 0350    Куд год шави, туд шерити златни! 0351    И то ћу вам по истини казат: 0352    Кад се сила на Мохачу збила, 0353    Мујо био сераскер пред војском, 0354    Погубио Дуждевић Михајла, 0355    Па му копче скин’о и чакшире 0356    И скинуо кадифли доламу. 0357    Опаса се мукадемом пасом, 0358    Кол’ко га је сила разуврла, 0359    Од силе се отегнуло злато. 0360    Доскочио китну чивилуку, 0361    Задје Халил двије пушке мале, 0362    Табанџета мави пирозета, 0363    По јабукам’ алмаз каменови, 0364    Све из њига бију пламенови; 0365    Откуд њему двије пушке мале? 0366    И то ћу вам по истини казат: 0367    Кад је сишо дијете Халиле, 0368    Силазио каурском Бунићу, 0369    Пушке му је Јања поклонила, 0370    Мила кћерца од Бунића бана. 0371    Он припаса сабљу димискину; 0372    Откуд сабља њему димискиња? 0373    И то ћу вам по истини казат: 0374    Кад је Халил сишо до Стамбола, 0375    До Стамбола до царева града, 0376    Па за цара на мејдан изишо, 0377    Кад је царску цачувао главу, 0378    Цар му даде сабљу димискину; 0379    Сва је сабља од сухога злата, 0380    А све по њој алмаз каменови, 0381    А из њиха бију пламенови. 0382    Па устаче калпак и челенке, 0383    На калпаку петн’ест челенака 0384    Од сухога злата жеженога; 0385    Откуд њему калпак и челенке? 0386    И то хоћу по истини казат: 0387    Кад је Халил мејдан дијелио, 0388    Стао Халил јесте на мејдану, 0389    Своју био положио главу, 0390    А за цара султан Сулејмана, 0391    Погубио троглав Арапина, 0392    Тада стеко калпак и челенке. 0393    Ајкуна му опреми ђогата, 0394    Удри на њег рахте и гадаре, 0395    Јест гадаре с обадвије стране, 0396    А покри га вел’ком међедином, 0397    Пале панџе с обадвије стране, 0398    С обје стране до зелене траве, 0399    Па га златом покри баијом 0400    Све по њојзи извити џилити. 0401    Пође Халил низ високу кулу, 0402    Па обуче чизме и калчине, 0403    А кад пође низ високу кулу, 0404    Све му сабља броји басамаке, 0405    А кад дође на мермер авлију, 0406    Вода му се ђогат по авлији, 0407    А вода га јадиђар Ајкуна, 0408    Приведе га бињекташ камену. 0409    Тамам Халил узјаха ђогата, 0410    Викнуше га до два побратима: 0411    Једно побро Нуко бајрактаре, 0412    А друго је Танковић Османе: 0413    И они се добро опремише, 0414    Па пођоше до три побратима 0415    И дођоше цареву бунару, 0416    Напр’јед јаше Халил на ђогату, 0417    А за њиме до два побратима, 0418    Па им Халил вели са ђогата: 0419    »Сада нама ваља окренути, 0420    Окренути Лици и Врљици, 0421    А нама се ваља халалити, 0422    Ту су аге бутун на окупу.« 0423    Окренуше Лици и Врљици, 0424    Прикучише до бегове куле, 0425    Трже Халил двије пушке мале, 0426    Обадвије ватром понудио, 0427    Пукоше му у пољу широку; 0428    Углада их Врсић бајрактаре, 0429    Па он вели бегу Мустај бегу: 0430    »Бег Мустај бег, земљи господару! 0431    Де погледај џаму са пенџера, 0432    Ну погледај Мујова Халила 0433    На ђогату, коњу од мејдана, 0434    Сва се од њег разасјала трава.« 0435    Па бег гледа џаму са пенџера, 0436    Па бесједи сердар Мустаф-аги: 0437    »За што Мујо, од Бога ти тешко, 0438    За што кунеш својега Халила? 0439    Благо мајци, која га родила 0440    И дјевојци којој суђен буде! 0441    Да имамо пет мил’јуна војске, 0442    То би Халил војску зачинио.« 0443    У то доба дијете Халиле, 0444    Агаларе у руку ижљуби, 0445    Љуби беге, љуби алај-беге, 0446    Њима вели дијете Халиле: 0447    »Ако мени суђен данак дође, 0448    Халал’те ми, моје аге драге!« 0449    Њему рече бег Мустај бег лички: 0450    »Хајд’ Халиле у сто добрих часа, 0451    Све ти добри на пут излазили, 0452    А зли ти се с пута уклањали, 0453    Ђогату ти под ногама били, 0454    Кано плоче у ђогата твога; 0455    Бог ти мио на помоћи био!« 0456    Дође Халил до ђогата свога, 0457    Па крилата узјаха ђогата, 0458    И пођоше до три побратима 0459    Хватише се Јадике планине, 0460    Гдјено многа мајка зајадиче, 0461    Напр’јед Халил иђе на ђогату, 0462    Док га неко иза јеле викну: 0463    »Копилане, Хрњичић Халиле! 0464    Куд си ђога замучио свога? 0465    Чију ли ћеш кулу поробити? 0466    Чију ли ћеш љубу заробити? 0467    Отвори ми токе на прсима, 0468    Жао ми је токе покварити!« 0469    Халил стаде на ђогату своме, 0470    Па отвори токе на прсима, 0471    Е ’вако му Халил бесједио: 0472    »Удри море, гдје год теби драго! 0473    Гдје год згодиш, забојет’ ме не ће.« 0474    А то бјаше Личанине Тале, 0475    Иза кладе изведе кулаша, 0476    Туд’јер пита сокола Халила: 0477    »Побратиме, дијете Халиле! 0478    Куд си ђога замучио свога?« 0479    А каже му Халил са ђогата: 0480    »Ми смо пошли каурском Бунићу.« 0481    Е ’вако му Тале бесједио: 0482    »Хајд’ Халиле у сто добрих часа, 0483    Не бој ми се, не препадај ми се, 0484    Уздигнућу сердар Мустаф-агу 0485    И ми ћемо до Бунића сићи.« 0486    Прође Халил, протјера ђогата, 0487    Куд год ишли до Бунића сишли. 0488    Кад сиђоше каурском Бунићу, 0489    Састала се многа Њемадија 0490    У Бунићу покрај нове цркве, 0491    Халил свога натјера ђогата, 0492    Све је мало стало и велико, 0493    А гледају коња и јунака; 0494    И до цркве дојаха ђогата, 0495    Па ког цркве одјаха ђогата, 0496    Забаци му свилене дизгине, 0497    Сам се ђогат вода покрај цркве. 0498    А погледа дијете Халиле, 0499    Гдје у башчи дивно коло игра, 0500    Коло води бјелогрла Јања. 0501    Ја кака је стала и пристала! 0502    Све је коло главом надхитила, 0503    А љепотом њега зачинила. 0504    Три пут Халил коло прегледао, 0505    Све на Јањи очи застављаше, 0506    А на Јањи коло раскинуо, 0507    Коло води, турћије изводи, 0508    А све Јању штипа за ручицу, 0509    А стаје јој ногом на ножицу, 0510    А меће јој главу на рамена. 0511    Вјетар пуше, солуфима њише, 0512    Па он јеша брке и солуфе. 0513    Кад погледа дијете Халиле, 0514    Сједи Иво усред кола дивна, 0515    Метн’о мјешку под десницу руку, 0516    Доји мјешку ко рођену мајку, 0517    Криво гледа сокола Халила, 0518    Па од земље на ноге скочио, 0519    А бесједи соколу Халилу: 0520    »Копилане, одгојак Халиле! 0521    Ев’ имаде четири године, 0522    Откако сам Јању испросио, 0523    Дао прстен, попио буклију, 0524    Још је н’јесам ни за руку узо, 0525    А камо ли, да сам пољубио; 0526    Бога ми је више љубит не ћу!« 0527    Па Халилу силе ударио, 0528    Пошкропи га крвца низ њедарца, 0529    А вели му дијете Халиле: 0530    »Копилане, Сењанин Иване! 0531    Кад сам дошо са турске Крајине, 0532    Ја сам Мују јемин учинио, 0533    Да на миру кавге градит не ћу; 0534    Да си мене ножем ударио, 0535    Још бих теби прије опростио, 0536    Силета ти опростити не ћу.« 0537    Па Ивана ногом ударио, 0538    А одлетје Иване натрашке, 0539    Иван паде, а Халил допаде, 0540    Погубио Сењанин Ивана. 0541    Па ујагми својега ђогата 0542    И ујагми бјелогрду’ Јању, 0543    Па је за се баци на ђогата; 0544    Па удрише до три побратима, 0545    Сваки себи сокак начињаше. 0546    У Халила добра срећа била, 0547    Халил има свагдје посестрима, 0548    Ујагмише камену мејхану, 0549    Око себе затворише врата, 0550    Ето вели од Бунића бане: 0551    »Чујете ли, каурска господа? 0552    Нуто јада сада изненада, 0553    Мејхана се тврда догодила, 0554    Да навучем од боја топове, 0555    Да мејхану згађам из топова, 0556    По вароши ваља оборити, 0557    По вароши и полу чаршије; 0558    Да ја њиха гледам у мејхани, 0559    Дости пива, а дости једива, 0560    Могу бити за дван’ест година, 0561    Па не знадем, што ћу и како ћу?« 0562    Бан прихвати дивит и калема, 0563    Па бан пише наме на све стране, 0564    Па да пита: што ће и како ће? 0565    Кад је бане наме растурио, 0566    Заћутио серадр Мустаф-ага, 0567    Па поповске облачи хаљине, 0568    Свога Тала ђаком начинио, 0569    О врату му књиге објесио, 0570    Поповску је засјекао браду; 0571    Пође Мујо каурском Бунићу, 0572    Крсти дјецу, вјенчава Влахиње, 0573    Док он сиђе каурском Бунићу, 0574    Како сиђе и пред бана дође, 0575    Дочека га од Бунића бане, 0576    Туд’јер бјеше седам духовника, 0577    Потегоше књиге и инџиле, 0578    А рече им сердар Мустаф-ага: 0579    »Господару, од Бунића бане, 0580    Ми смо чули и хабер узели, 0581    Да су дошле до три љуте гује, 0582    До три гује са турске Крајине: 0583    Једно гуја дијете Халиле, 0584    А друга је Нуко бајрактаре, 0585    А треће је Танковић Османе. 0586    Господару, од Бунића бане! 0587    Има Пољска а има Напољска, 0588    Ја сам главом од Напољске града, 0589    Мене попом вичу Милутином, 0590    Ја ти могу Турке повезати, 0591    Истјерати Турке на чардаке.« 0592    Духовнци књиге положише, 0593    Положише књиге и инџиле, 0594    А положи сердар Мустаф-ага, 0595    Осмом књигом њиха освојио, 0596    Осмом књигом и осмим језиком. 0597    Кад то види од Бунића бане, 0598    Говорио сердар Мустаф-аги: 0599    »Ах мој оче, попе Милутине! 0600    Гледај дер ми, ако Бога знадеш!« 0601    Турски Тала Ибрахима викну, 0602    Па му књигу даде и инџила, 0603    Е ’вако је Талу бесједио: 0604    »Брже, хајде, до пјане мејхане! 0605    Па ти турски довичи Халила, 0606    Све му хале и ахвале кажи, 0607    Да сам сишо до влашког Бунића, 0608    Ево мене на бановој кули, 0609    Да вам руке свежем наопако.« 0610    А одлетје Личанине Тале, 0611    Часом спаде до пјане мејхане, 0612    Па Халила труски довикује 0613    И њихова Танквић Османа 0614    И његова Нука бајрактара, 0615    Па им б’јеле савезао руке, 0616    Па их гони ситнијем сокаком 0617    Истјера их на банову кулу 0618    Свезанијех руку наопако. 0619    А кад види од Бунића бане, 0620    А кад Турке види повезане, 0621    Па он вели сердар Мустаф-аги: 0622    »Ах мој оче, попе Милутине! 0623    Каком ћемо смрти уморити, 0624    Уморити Турке Крајишнике!« 0625    А рече му сердар Мустаф-ага: 0626    »Господару од Бунића Бане! 0627    Да ја видим у своме инџилу, 0628    Каком ћемо смрти уморити.« 0629    Па прострије инџил по одаји, 0630    Па се Мујо пропе на кољена, 0631    Па он вели од Бунића бану: 0632    »Ево – каже, - у моме инџилу: 0633    Турке ваља на колац набити. – 0634    Донес’те ми три храстова коца, 0635    Ваља сићи до Ружице цркве, 0636    Сваком колац дати на рамена, 0637    Па код цркве на које набити 0638    И повести бјелогрлу Јању, 0639    Нека види сокола Халила, 0640    Каком ће он смрти умријети: 0641    И повести кићене Латинке, 0642    Што су биле у башчи зеленој, 0643    Што су оне коло окретале, 0644    Нек Турцима смрцу опјевају!« 0645    Насмија се од Бунића бане. 0646    Донесоше три храстова коца, 0647    Повдеше три Турчина млада, 0648    Сваком колац даше на рамена, 0649    Поведоше кићене Латинке 0650    И пред њима бјелогрлу Јању, 0651    Па сиђоше до Ружице цркве, 0652    До зелена Марушина луга. 0653    Стаде бане коња залазити, 0654    Да он гледа црнијем очима 0655    Гдје ће Турке на коље набити, 0656    Сад да видиш сердар Мустаф-аге, 0657    Он подиже поповску мавлуту, 0658    Па три мача извадио Мујо, 0659    Додаде их Личанину Талу, 0660    Тале њима опростио руке, 0661    Сваком даде мача пламенога. 0662    Ала банда! Заметну се кавга: 0663    Паде тама од неба до тала. – 0664    Да ја вама друго чудо кажем: 0665    Туд’јер сишо бег Мустај бег лички 0666    И дов’о је серхат и Крајину; 0667    Гром загрмље са четири стране, 0668    Пролијећу коњи без јунака, 0669    И јунаци без добријех коња. 0670    Џењак бију четири сахата, 0671    Џењак био – па је патисао. 0672    Да сад видиш, бег Мустај бег лички 0673    Он на јандан истјера голуба, 0674    И погледа црнијем очима; 0675    Труска војска пуно задобила, 0676    Па оталем они полазише: 0677    Ко погибе, да му кућа знаде, 0678    Рањеницим’ сала начинише, 0679    Потјераше плијен и робиње, 0680    Потјераше кићене Латинке 0681    Иженише многе Крајишнике; 0682    Халил води бјелогрлу Јајну, 0683    И с њиоме се Халил оженио 0684    И с њоме је пород изродио: 0685    Троје мушко и четврто женско.